POVEZUJE SAVREMENU SRPSKU I MAĐARSKU UMETNIČKU SCENU
Vesti

Muzički festivali

Objavio 20. jula 2019. No Comments

Novi milenijum je doneo sveprisutnu euforiju, velika očekivanja i želju za nekim novim boljim vremenima u kojima će se desiti napredak nauke i tehnologije, ali i veće poštovanje ljudskih prava. Ako govorimo o muzici i muzičkom biznisu iz domena popularne kulture, globalno se mnogo toga promenilo, internet je uneo razne novine, mogućnost razmene ogromnog broja podataka i bržu komunikaciju. Velike diskografske kuće su izgubile primat, svako je u prilici da snimi svoju muziku i plasira je, međutim, svako je u prilici i da za par minuta preuzme tuđu muziku što dovodi u pitanje prava autora. Ubrzo postaje jasno da su koncerti glavni izvor prihoda za muzičare. U ovakvoj podeli počinje nova era, era muzičkih festivala.

Muzički festivali imaju dugu tradiciju, održavali su se vekovima, imali razne ciljeve i namene. Kao važna mesta okupljanja, svrha im je bila i ostala povezivanje i razmenjivanje različitih doživljaja sveta. Danas postoje festivali za svačiji ukus, te su samim tim postali i posebna grana industrije koja doprinosi kako državnoj ekonomiji, tako i imidžu te države u svetu. Svako ko prati i obilazi festivale u prilici je da bira između raznovrsne festivalske ponude. Sa jedne strane tu su veliki, komercijalni festivali koji dovode najveće i najaktuelnije izvođače popularne muzike, ali i zavise od saradnje sa sponzorima i prodaje ulaznica čija cena nije svima pristupačna. Sa druge strane tu su usko profilisani festivali koji imaju vernu publiku kao što su obožavaoci tvrdog zvuka i oni sa jasnim umetničkim konceptom na kojima nije primarna prodaja ulaznica.

Poslednjih godina pored festivala koji su okrenuti publici, sve više je i showcase festivala koji imaju strukturalno drugačiji i veći domašaj. Ovakvi festivali su delimično zatvoreni za javnost, a na koncertima koji su javni, publika su i obični slušaoci, i lovci na talente, koji nude svoje usluge. Autori i bendovi koji su bukirani na showcase festivalima imaju priliku da ostvare kontakt sa profesionalcima iz cele industrije do kojih je inače teško doći. Održavaju se konferencije, organizuju sastanci predstavnika izdavačkih kuća, bukera, muzičkih menadžera, donose se odluke o novim izvođačima koji će se promovisati i digitalnim trendovima u bukingu ili marketingu.

Za razliku od ovakve vrste umrežavanja, u prošlom veku, muzički festivali su nastajali iz entuzijazma i borbe za ideju kao takvu, kao i iz bunta protiv konvencionalnosti. Ovakve manifestacije su davale osećaj slobode, ravnopravnosti, prava na kritičko mišljenje i otvoren dijalog, kao i na jedinstveno osećanje koje budi energija stvorena između muzičara i publike. Mnogi muzički festivali su prestali sa radom, oni koji su opstali uprkos neminovnoj komercijalizaciji, nisu odustali od društvenog aktivizma.

Upravo jedan od festivala kod nas koji je nastao iz društvenog aktivizma je novosadski Exit. Exit je otvorio put nastanku velikog broja muzičkih festivala u Srbiji i samim tim je postavio visoke standarde. Naravno da je bilo festivala i pre Exita, poput Omladine u Subotici i Zaječarske gitarijade, ali njihova forma i suština je imala drugu svrhu. Ovi festivali su bili okrenuti promovisanju novih autora, njihovom povezivanju, i uglavnom su bili besplatni. Nasuprot tome, Exit iako pokrenut iz društvenog aktivizma, od starta je pretendovao da bude i kvalitetan proizvod sa potencijalom da privuče velike mase, zato je morao da bude i dobro upakovan. Exit se održava u specifičnom ambijentu, ima prijemčiv program, veliki broj propratnih događaja, panel diskusija, radionica, ali i snažnu prisutnost sponzorskih brendova. Svi veliki muzički festivali imaju i svoje modele funkcionisanja koji se kopiraju, kao što su sistemi plaćanja ili ulaznice/narukvice. Na svakom festivalu ima prašine, blata i jakog sunca, zavisno od vremenskih uslova, no, zajednička crta im je veliki broj mladih ljudi željnih provoda, čija bezbednost često predstavlja i najveći izazov za organizatore.

Zanimljiva će biti budućnost muzičke industrije i muzičih festivala i u kojem pravcu će sve to ići. Do tada, ako ste u prilici posetite In Music festival u Zagrebu, Sziget u Budimpešti, svakako budite deo Exita ili nekog od neprofitabilnih i neverovatno inspirativnih festivala koji se redovno održavaju u našem regionu. Iskustva stečena na ovakvim manifestacijama i bogatstvo doživljaja su neprocenjivi.